Cena zlata i informacije

Svet zlatnog nakita

Zlatni nakit

Članci o zlatu


Archive for the ‘O zlatu’ Category

FAQ – cesto postavljana pitanja

U daljem tekstu nalaze se pitanja o zlatnom i srebrnom nakitu koja se najcesce postavljaju. Pre nego sto postavite pitanje, proverite da li se odgovor vec ne nalazi ovde. Na ispod navedena pitanja necemo ponovo odgovarati.

Posedujem nakit na njemu su odredjene oznake, kako mogu da proverim da li je zlato?
Da li je neki nakit zlatan ili ne, to moze utvrditi samo strucno lice, odnosno zlatar. Oznake finoce na nakitu
ne garantuju da je on zlatan ili srebrn, ili da je nakit bas te finoce koja je utisnuta na zigu.

Kolika je cena otkupa zlata?
Cenu otkupa zlata po finoci mozete da izracunate preko Digitrona, tako sto izaberete finocu zlata i ispod
unesete broj grama. Cena ce vam se prikazati za unesen broj grama i izabranu finocu

Interesuje me da li u Srbiji mogu da se kupe zlatne poluge?
Nemamo ovu informaciju

Možete li mi reći da li otkupljujete zlato kao nakit ili kao lomljeno zlato i da li se i otkupna cena razlikuje?
Svo zlato koje se otkupi se topi, tako da se pri otkupu svo zlato smatra lomom. Gram zlata u zameni je malo veci nego pri otkupu.

Nakit koji zelim da prodam ima cirkone na sebi.  Da li oni imaju neku vrednost?
Pri otkupu cirkoni se vade iz nakita i racuna samo se tezina zlata. Cirkoni nemaju vresdnost jer se ne mogu ponovo upotrebiti

 

  • 0 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Oznake nakita za srebro i zlato

    Oznake zlata zavisno od finoce su:

    • zlato 8 karata (8k) – oznaka 333
    • zlato 10 karata (10k) – oznaka 375
    • zlato 15 karata (14k) – oznaka 585
    • zlato 18 karata(18k) – oznaka 750
    • zlato 22 karata (22k) – oznaka 900

    Takođe, oznaka za srebro je 925, a oznaka platine je 950.
    Od 22 k zlata se u prodaji najčešće pojavljuju dukati.

    dukat Bogorodica finoća 900 (22k)

    dukat Bogorodica finoća 900 (22k)

  • 659 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Cena zlata

    U poslednje vreme sve se vise kupuje zlato ali je ovaj put razlog cena zlata koja je u nevidjenom porastu. Zlato postaje garant sigurnosti jer cena grama zlata nikako nece opasti u skorije vreme. Prema podacima Evropske centralne banke i MMF centralne banke evropskih zemalja su od pocetka 2011. godine povecale rezerve u zlatu za 25.000 unci, odnosno 0,8 tona. Dvadeset godina se gram cistog zlata prodavao na svetskim berzama po stabilnoj ceni od 10 evra sve do 2005. g (cena grama u zlata u Srbiji je bila ista), kada se investitori “izostrenog njuha” predosecajuci krizu okrecu zlatnim polugama.

    Od tada do danas cena zlata je porasla vise od cetiri puta, a zlatna groznica 21 veka zahvatila je vecinu kako pojedinaca tako i kompanija i drzava koje mahnito kupuju zlato jacajuci rezerve.

    Da ubacimo malo statistike, 2008. godine cena jedne fine unce (31.1 g) je bila 700 dolara, 2005 godine bila je oko 420 dolara, 2001 godine bila je oko 260 dolara. Danasnja cena fine unce je 1564 dolara za jednu finu uncu. Investitor koji je pre godinu dana ulozio u zlato 1.000 dolara sada je u plusu oko 26%, dok je na duzi rok od 5 godina dobit daleko veca 171,2 . Ove cifre mnogo govore same za sebe. Strucnjaci procenjuju da i kupovina zlata od strane svetskih centralnih banaka ove godine mogla biti najveca od prestanka funkcionisanja Bretton woods-a valutnog sistema koji je kurs dolara cvrsto vezao za zlato.

    To bi znacilo da se svet polako vraca u vreme kada je zlato imalo funkciju novca. Gradjani Srbije na zalost ne mogu da ulazu svoj novac u zlatne poluge, jer u svetu prodaju poluga vrse banke. Na zalost kod nas drzava jos uvek nije regulisala zakone iz ove oblasti.

    U ovom momentu, fajn (cisto zlato) je doziveo najveci skok cene u istoriji.

    Cena zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), trenutno cena se kreće između 3500-5500 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare, jer položaj prodavnice diže cenu zlata za značajan procenat, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova kao što je Beograd. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu.

    Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, zbog čega je razlika u ceni neizbežna.

    Zbog svega prethodno navedenog, znatno je povecan otkup zlata u Srbiji (i u svetu),  jer je cena otkupa znatno veca nego pre nekoliko godina jel prati trend rasta cene fine unce zlata.

    Digitron cena zlata – otkup

    [price-calc]
    *Cena grama zlata koja je navedena može da se razlikuje na dan provere od realnog stanja na berzi. Digitron
    prikazuje realnu cenu zlata u Srbiji

    • zlato 8 karata (8k) – oznaka 333
    • zlato 10 karata (10k) – oznaka 375
    • zlato 15 karata (14k) – oznaka 585
    • zlato 18 karata(18k) – oznaka 750
    • zlato 22 karata (22k) – oznaka 900

    Vrsimo otkup zubnog zlata, lomljenog zlata, dukata, i ostalog zlatnog nakita sledecih finoca:

    • otkup zlata 8 karata (8k)
    • otkup zlata 10 karata (10k)
    • otkup zlata 15 karata (14k)
    • otkup zlata 18 karata(18k)
    • otkup zlata 22 karata (22k)
  • 791 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Zlatni nakit je u svom najranijem periodu korišćen za označavanj statusa u društvu. U drevnom Rimu, samo su određeni ljudi mogli da nose zlatno prstenje. Kasnije zakonom je donešena odluka koji tip zlatnog nakita mogu da nose određeni članovi društva. Različite kulture imale su svoje poglede na nošenje zlatnog nakita i nakita uopšte; tako su na primer na zapadu, u 19. i krajem 19. veka, muškarci koji su nosili zlatne minđuše smatrali “feminiziranim”. U skorije vreme, pirsing je široko prihvaćen od strane mlađe populacije dok ostatak društva na to gleda kao na fazu adolescencije. Hip hop kultura je popularizovala nošenje zlatnog nakita, u jednom vidu marketinga, koji je slučajno kroz video spotove još više utemeljila nošenje zlatnog nakita, koji sada predstavlja statusni simbol.

    Egipatska zlatna statua

    Zlatarska industrija ranog 20. veka lansirala je kampanje kako bi se popularizovalo nošenje burmi od strane muškaraca, kao i vereničkog prstenja za muškarce, tvrdeći da ova praksa vuče korene od doba vitezova. Do sredine 1940. broj venčanja sa duplim burmama u Americi porastao je na 85% od 1920. godine kada ih je bilo samo 15%. Religija je takođe odigrala svoju ulogu: Islamska religija, na primer ne odobrava nošenje zlatnog nakita od strane muškaraca.

    Stari Egipat

    Prvi znaci ustaljene proizvodnje zlatnog nakita potiču iz drevnog Egipta, oko 1,000-3,000 godina pre nove ere. Egipćani su više korisitili zlato za izradu nakita od drugih  metala zbog svoje retkosti, luksuznosti i lakoće oblikovanja. U Egiptu pre vremena dinastija, zlato se posmatralo kao simbol moći u društvu. Pored toga što su ga imućni nosili za vreme života, grobnice su obilovale zlatom koje su imućni sa sobom poneli u grob.

  • 0 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Cena zlata i srebra na svetskom tržištu

    Cene zlata i srebra su porasle, ali analitičari ipak nisu sigurni da to znači da je došao kraj trendu pada cena, koji je obleležio protekli period. Na Njujorškoj robnoj berzi je juče cena zlata za terminsku isporuku u decembru porasla za 9,80 dolara na 592,80 dolara za finu uncu [31,1 gram], dok je cena srebra za terminsku isporuku u decembru porasla za 41,5 centi na 11,29 dolara za uncu [28,34 grama], prenela je agencija AP.

    Da bi ste bili u toku sa cenom zlata pogledajte ovu stranicu

    Cena sreba u Srbiji se krece oko 250 dinara

  • 102 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Proizvodnja šupljeg zlatnog nakita

    Uvod

    Veliki broj privrednih subjekata ostvaruje značajne prihode od dela privrede koji se zove:,,Proizvodnja i prodaja nakita”. Nažalost, mali broj njih se bavi proizvodnjom nakita od plemenitih metala. Otuda i česti komentari kupaca, uglavnom zasnovanim na proizvoljnim i nestručnim objašnjenjima, upravo ljudi iz dela koji se ne bavi proizvodnjom nakita, o kvalitetu nakita od plemenitih metala, vezano za poreklo izrade (države ili proizvođača). Ovakvi i slični komentari naših kupaca, imaju veoma štetan uticaj na rad cele grupacije. U radu će se posebno obratiti pažnja na šuplji nakit, obzirom da je on proizveden od najmanje dva, a često nekoliko delova, koji su među sobom sastavljeni zlatnim lemom. Pored toga, usled potrebe za žigosanjem nakita od strane državne ustanove, naš zakon je definisao, da svaki prizvod bude tehnički i fizički potpuna celina. Estetika proizvoda je jedna od najvažnijih komponenti u proizvodnji bilo kog dela nakita, te će se tome posebno obratiti pažnja. Najvažnije u svemu ovome je da kvalitet legure, u smislu finoće (količina zlata u leguri),kao i kvalitet lema bude po propisanim vrednostima, tj u granicama propisanih vrednosti.

    Cilj ovog rada je, da se barem delu stručne javnosti, pojasni problem proizvodnje nakita a time i da doprinos opštem razjašnjenju problema kvaliteta tog istog nakita, a na osnovu iskustva autora.

    PROIZVODNJA ŠUPLJEG NAKITA

    Proizvodnja šupljeg nakita obavlja se u nekoliko operacija, prema redosledu koji će biti opisan u nastavku rada (osim šupljih lančastih proizvoda):

    1. Izrada legure za proizvodnju, finoće 585/1000;

    2. Livenje u kokilama ingota – odlivka za valjanje;

    3. Valjanje na predviđenu dimenziju debljine lima, sa redovnim međufaznim i završnim žarenjem;

    4. Hemijska priprema površine lima (bajcovanje);

    5. Prosecanje i duboko izvlačenje poluproizvoda;

    6. Izrada lema za spajanje poluproizvoda, finoće 585/1000;

    7. Lemljenje poluproizvoda (jedna od metoda za lemljenje);

    8. Mehanička obrada i čišćenje površine proizvoda;

    9. Poliranje proizvoda: ručno ili mašinski:

    10. Pranje gotovih proizvoda;

    11. Kontrola i pakovanje.

    Ovde se neće obrazlagati pojedinačno svaki deo tehnološkog procesa, ali se podrazumeva da svaki deo procesa bude korektno obrađen, prema uputstvu tehnologa.

  • 1 Comment
  • Filed under: O zlatu
  • Kvalitet šupljeg nakita od legure zlata 585

    Za zlatan nakit (proizveden od legure zlata 585/1000) koji se prodaje u zlatarama se može reći da je kvalitetan,
    ukoliko zadovoljava sledeće karakteristike:

    1. Da sadrži tačnu količinu zlata u leguri u iznosu od 58,5%;

    2. Da lem bude sa tačnom količinom zlata u količini od 58,5%;

    3. Da delovi nakita budu zalemljeni bez šupljikavosti u lemu i da dva dela budu spojena po celom obimu;

    4. Da proizvod bude termički obrađen na sitnozrnu strukturu po celoj zapremini;

    5. Da nema zaostalih napona ili pukotina u proizvodu;

    6. Da dimenziono bude tačno urađen po crtežu;

    7. Da bude besprekorno očišćen i opran od svih mogućih zaostalih nečistoća;

    8. Da površinska obrada bude besprekorna, u obliku visokog sjaja ili drugog oblika obrade.

    Da bi se sve ovo moglo postići potrebno je dobro poznavanje procesa proizvodnje, kao i velika disciplina svih učesnika u proizvodnom procesu.
    U daljem tekstu možete pročitati opširnije o kvalitetu šupljeg nakita od legure zlata 585.

    Legura zlata oznake 585/1000, koja se najčešće koristi za proizvodnju nakita u Republici Srbiji predstavlja leguru sastava: 58,5% Au i 41,5% drugih legirajućih elemenata (Ag, Cu, Zn, Ni, itd.) saglasno željenim mehaničkim osobinama i vizuelnom kvalitetu nakita. Koristi se i za proizvodnju šupljeg nakita, a sve u zavisnosti od odnosa legirajućih elemenata, kao i termomehaničkog režima, radi postizanja odgovarajuće plastičnosti legure. Šuplji nakit predstavlja nakit od legure 585/1000, oblika istog ili sličnog kao nakit od punog metala. Proizvodi se od dva ili više dela dobijena plastičnom deformacijom metala, najčešće dubokim izvlačenjem ili presovanjem, koja se međusobno spajaju zlatnom legurom za lemljenje, iste boje i finoće, kao i osnovna legura 585. Nakon toga finalno se obrađuje do visokog sjaja, ili nekog drugog oblika površinske obrade. U raspravi se neće govoriti o šupljim lančastim proizvodima, koji takođe spadaju u šuplji nakit, ali je drugačija proizvodnja.

    Kvalitetan nakit mora biti tako urađen da zadovolji sledeđe parametre:

    – Tehnološko – metalurški zadovoljavajuća legura osnovnog metala i lema;

    – Tehnički ispravan proizvod;

    – Estetski korektan oblik i izgled;

    – Ekološki bezbedan proizvod.

    Sa aspekta kupca, šuplji nakit treba da izgleda što krupnije, a da je u isto vreme što lakši, a samim tim i što jeftiniji.

    Tehnološko-metalurška kontrola kvaliteta

    Tehnološko – metaluršku kontrolu kvaliteta proizvoda vrši država, shodno Zakonu o kontroli predmeta od dragocenih metala. Da bi jedan proizvod bio ispravan mora da bude proizveden od legure zlata sa tačno 58,5% zlata, a ostatak od 41,5% drugi metali, sa kojima može da se legira zlato, da bi dobilo odgovarajuću boju i čvrstoću. Lim treba da bude ispravno obrađen, da ne bi došlo do kidanja lima, prilikom dubokog izvlačenja ili drugog oblika presovanja.

    Drugo, takođe jako važno, radi tehnološke ispravnosti proizvoda šupljeg zlatnog nakita, predstavja kvalitet zlatnog lema. Zlatni lem mora da ima finoću 585/1000, tj. tačno 58,5 zlata, a ostatak legirajućih elemenata. Pri tome, lem mora da ima nižu tačku topljenja, od tačke topljenja osnovnog metala, inače ne bi bio lem.

    Boja lema treba da bude identična sa bojom osnovnog metala, u protivnom na mestima lemljenja dolazi do pojave očigledne razlike u boji osnovnog metala i boje lema. U tom slučaju, trebalo bi izvršiti dodatno nanošenje uniformne prevlake, najčešće galvanskim putem, tj. pozlatu što dodatno poskupljuje proizvod.

    Posle lemljenja potrebno je izvršiti adekvatnu termičku obradu proizvoda, da bi se dobila sitnozrna struktura, a izbegla struktura livenja, kao i struktura krupnog zrna, nastala prilikom le-mljenja. Ovaj deo obrade je jako važan, i radi uklanjanja zaostalih napona u proizvodu, da ne bi došlo do naknadnog oštećenja proizvoda, npr. do pojave prskotina na proizvodu,usled zaostalih napona i neželjenih strukturnih promena, kao na slikama 1 i 2.

    Tehnička kontrola kvaliteta

    Tehnička kontrola kvaliteta proizvoda obavlja se u samoj fabrici ili radionici za proizvodnju nakita i obuhvata tehničku i dimenzionu ispravnost samog proizvoda. Ovaj posao obavlja služba za tehničku kontrolu kvaliteta.

    Kao i svaki mašinski elemenat koji se proizvodi od metala, tako i proizvod od plemenitih metala i legura treba da ima tehnički crtež, kao i ostalu prateću tehničku dokumentaciju, na osnovu koje će se kontrolisati mere u toku procesa proizvodnje. Najvažnije je da se održe spoljašnje mere, čime bi bio zadovoljen uslov oblika i veličine proizvoda, tj. zadovoljen zahtev dizajnera. Kontrola predviđenih sklopova je veoma važna, obzirom da za sklopove postoje dva uslova:

    a) Pokretljivost sklopova, u zlatarstvu je veoma važna, jer je potrebno da nakit stoji pravilno, tj. da ,,nakit pada” i da ne dolazi do uvrtanja prilikom nošenja nakita;

    b) Spojevi ne smeju da se vide, ukoliko dizajner nije drugačije zamislio, a Zakon ne dozvoljava da dođe do mogućnosti razdvajanja veze, da ne bi došlo do zloupotrebe žigosanih proizvoda.

    Sve ovakve greške mogu se izbeći ukoliko proizvod bude mašinski – tehnički ispravno izrađen. Potrebna oprema za ovu vrstu merenja dimenzione tačnosti je standardna kao: kljunasto merilo, mikrometarski zavrtanj, precizne vage, čepovi za otvore (,,ide – ne ide”), itd.

    Od svih navedenih zahteva samo je sastav legure (ovde je to kvalitet 585/1000) definisan standardom. Ostali zahtevi su manje – više stvar ,,imidža” pojedinog proizvođača.

    Estetski korektan proizvod

    Izgled proizvoda, mora u potpunosti da zadovolji izgledom onome što je umetnik – dizajner nakita, zamislio i nacrtao. Dizajner treba, u saradnji sa tehnolozima i metalurzima, da predvidi proizvodnju nakita koji će da ima sledeće osobine:

    a) Da postoji tehničko – tehnološka mogućnost proizvodnje takvog proizvoda;

    b) Da prati razvoj dizajna nakita, i da oblik i dizajn uskladi ciljnoj grupi potrošača nakita;

    c) Da u saradnji sa tehničkim osobljem predvidi obradu proizvoda na savremenoj opremi da bi firma bila konkurentna na tržištu;

    d) Da površinska obrada bude besprekorna, visoki sjaj, ili drugi oblik obrade;

    e) Da poznaje mogućnosti primene legure 585/1000, za proizvodnju nakita.

    Ekološki bezbedan proizvod

    Da bi se za jedan proizvod nakita, proizveden od legure zlata 585/1000, reklo da je ekološki bezbedan treba da poseduje sledeće osobine:

    a) Da ne izaziva trovanje korisnika;

    b) Da ne izaziva alergiju korisnika.

    Da bi se ovo izbeglo najvažnije je da komadi, tj. nakit, posle proizvodnje budu dobro isprani neutralnim sredstvom, obzirom da se u proizvodnji koristi puno kiseline za čišćenje proizvoda, kao i rastvori kiselina, baza i soli prilikom lemljenja. Korišćenje ultrazvučnog kupatila sa rastvorom neutralnog sredstva za pranje, pokazalo se kao veoma dobar postupak. Pojedini legirajući elementi kod nekih korisnika mogu da izazovu alergije, ali o ovim i ovakvim problemima potrebna je kompleksnija rasprava zajedno sa zdravstvenim radnicima.

  • 9 Comments
  • Filed under: O zlatu
  • Uopšteno o zlatu

    Zlato je plemenit metal žute boje i jakog sjaja, mekan, težak (relativna gustoća 19,3). Tačka topljenja zlata je 1064,76°C, jedna je od fiksnih tačaka za baždarenje termometara.

    Legure zlata s bakrom i srebrom, nitratna kiselina ne nagriza ako sadrže više od 25% zlata. Zlato je jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori; računa se da ga ima samo oko 2 miliona posto. Pojavljuje se u prirodi , i poznato je ljudima još od davnina. Na primarnom ležištu nalazi se u obliku zrnaca, ljuskica, ploča ili razgrananih žica u kiselom i neutralnom eruptivnom kamenju, uprskano obično u kremenim žilama (gorsko zlato).

    Po prirodi,ruda zlata sadrži gotovo uvek i srebra u sebi. Najveće nalazište zlata je na Witwatersrandu u Južnoafričkoj Republici, 1000-3000 m ispod površine Zemlje. Druga značajna nalazišta jesu u Kaliforniji, Koloradu, Aljasci, Kanadi, Australiji i na Uralu. Zlato se iz pieska dobijalo u staro vreme ispiranjem; stariji industrijski postupak je amalgamacija pri kojemu se zlato izdvaja pomoću žive; u novo vrieme zlato se dobiva cijanizacijom. Taj postupak omogućava brz porast proizvodnje zlata u poslednjih 50 godina. Velike količine zlata dobijaju se iz anodnog mulja, otpada pri elektrolitskoj rafinaciji bakra i srebra.

    Kroz vekove, zlato se upotrebljavalo kao monetarni standard u većini zemalja. Procenjuje se da je do kraja 1973. u svietu bilo proizvedeno ukupno oko 80 950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 t. Ukupna vriednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine od toga iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (pogotovo u SAD). Tehnička upotreba zlata vrlo je ograničena i ni u kojoj primeni u tehnici zlato nije nenadoknadivo. Upotrebljava se za pravljenje i pozlaćivanje nakita, za bojenje stakla (Cassiusov zlatni purpur), i u zubarstvu.

    Sve više zlata troši se danas u elektronskoj industriji i za programe istraživanja svemira. Zbog toga što je čisto zlato mekano, ono se za praktičnu upotrebu legira sa srebrom ili bakrom. Sadržaj zlata u tim legurama (finoća) navodi se u karatima, 18-karatno zlato ima finoću 750/1000 ili 75% ).

    U svojim spojevima zlato je jednovalentno i trovalentno. Najvažniji spoj zlata jestw zlato (III)-hlorid, AuCl3, crvene iglice koje nastaju kad klor iznad 200°C deluje na zlato u listićima. Otapa se u vodi dajući smeđecrvenu tečnost koja sadrži kompleksnu triklor-okso-zlatnu kiselinu H2[AuCl3O]; ako se tome doda hloridna kiselina, dobija se zlatnohlorovodična kiselina (tetrahlorzlatna kiselina), koja se može dobiti i otapanjem zlata i uparivanjem s hloridnom kiselinom

    Kristalne igle sastava H[AuCl4] x 4H2O, žute boje poput limuna, koje se na vlažnom vazduhu raskvasuju, u vodi i alkoholu lako otapaju, a na koži izazivaju plikove; upotrebljavaju se u medicini, fotografiji i u galvanotehnici (za pozlaćivanje). Natrijumska so te kiseline, kotisti se u trgovinu pod imenom “zlatna so”.

  • 4 Comments
  • Filed under: O zlatu