Uvod

Veliki broj privrednih subjekata ostvaruje značajne prihode od dela privrede koji se zove:,,Proizvodnja i prodaja nakita”. Nažalost, mali broj njih se bavi proizvodnjom nakita od plemenitih metala. Otuda i česti komentari kupaca, uglavnom zasnovanim na proizvoljnim i nestručnim objašnjenjima, upravo ljudi iz dela koji se ne bavi proizvodnjom nakita, o kvalitetu nakita od plemenitih metala, vezano za poreklo izrade (države ili proizvođača). Ovakvi i slični komentari naših kupaca, imaju veoma štetan uticaj na rad cele grupacije. U radu će se posebno obratiti pažnja na šuplji nakit, obzirom da je on proizveden od najmanje dva, a često nekoliko delova, koji su među sobom sastavljeni zlatnim lemom. Pored toga, usled potrebe za žigosanjem nakita od strane državne ustanove, naš zakon je definisao, da svaki prizvod bude tehnički i fizički potpuna celina. Estetika proizvoda je jedna od najvažnijih komponenti u proizvodnji bilo kog dela nakita, te će se tome posebno obratiti pažnja. Najvažnije u svemu ovome je da kvalitet legure, u smislu finoće (količina zlata u leguri),kao i kvalitet lema bude po propisanim vrednostima, tj u granicama propisanih vrednosti.

Cilj ovog rada je, da se barem delu stručne javnosti, pojasni problem proizvodnje nakita a time i da doprinos opštem razjašnjenju problema kvaliteta tog istog nakita, a na osnovu iskustva autora.

PROIZVODNJA ŠUPLJEG NAKITA

Proizvodnja šupljeg nakita obavlja se u nekoliko operacija, prema redosledu koji će biti opisan u nastavku rada (osim šupljih lančastih proizvoda):

1. Izrada legure za proizvodnju, finoće 585/1000;

2. Livenje u kokilama ingota – odlivka za valjanje;

3. Valjanje na predviđenu dimenziju debljine lima, sa redovnim međufaznim i završnim žarenjem;

4. Hemijska priprema površine lima (bajcovanje);

5. Prosecanje i duboko izvlačenje poluproizvoda;

6. Izrada lema za spajanje poluproizvoda, finoće 585/1000;

7. Lemljenje poluproizvoda (jedna od metoda za lemljenje);

8. Mehanička obrada i čišćenje površine proizvoda;

9. Poliranje proizvoda: ručno ili mašinski:

10. Pranje gotovih proizvoda;

11. Kontrola i pakovanje.

Ovde se neće obrazlagati pojedinačno svaki deo tehnološkog procesa, ali se podrazumeva da svaki deo procesa bude korektno obrađen, prema uputstvu tehnologa.

Za zlatan nakit (proizveden od legure zlata 585/1000) koji se prodaje u zlatarama se može reći da je kvalitetan,
ukoliko zadovoljava sledeće karakteristike:

1. Da sadrži tačnu količinu zlata u leguri u iznosu od 58,5%;

2. Da lem bude sa tačnom količinom zlata u količini od 58,5%;

3. Da delovi nakita budu zalemljeni bez šupljikavosti u lemu i da dva dela budu spojena po celom obimu;

4. Da proizvod bude termički obrađen na sitnozrnu strukturu po celoj zapremini;

5. Da nema zaostalih napona ili pukotina u proizvodu;

6. Da dimenziono bude tačno urađen po crtežu;

7. Da bude besprekorno očišćen i opran od svih mogućih zaostalih nečistoća;

8. Da površinska obrada bude besprekorna, u obliku visokog sjaja ili drugog oblika obrade.

Da bi se sve ovo moglo postići potrebno je dobro poznavanje procesa proizvodnje, kao i velika disciplina svih učesnika u proizvodnom procesu.
U daljem tekstu možete pročitati opširnije o kvalitetu šupljeg nakita od legure zlata 585.

Legura zlata oznake 585/1000, koja se najčešće koristi za proizvodnju nakita u Republici Srbiji predstavlja leguru sastava: 58,5% Au i 41,5% drugih legirajućih elemenata (Ag, Cu, Zn, Ni, itd.) saglasno željenim mehaničkim osobinama i vizuelnom kvalitetu nakita. Koristi se i za proizvodnju šupljeg nakita, a sve u zavisnosti od odnosa legirajućih elemenata, kao i termomehaničkog režima, radi postizanja odgovarajuće plastičnosti legure. Šuplji nakit predstavlja nakit od legure 585/1000, oblika istog ili sličnog kao nakit od punog metala. Proizvodi se od dva ili više dela dobijena plastičnom deformacijom metala, najčešće dubokim izvlačenjem ili presovanjem, koja se međusobno spajaju zlatnom legurom za lemljenje, iste boje i finoće, kao i osnovna legura 585. Nakon toga finalno se obrađuje do visokog sjaja, ili nekog drugog oblika površinske obrade. U raspravi se neće govoriti o šupljim lančastim proizvodima, koji takođe spadaju u šuplji nakit, ali je drugačija proizvodnja.

Kvalitetan nakit mora biti tako urađen da zadovolji sledeđe parametre:

– Tehnološko – metalurški zadovoljavajuća legura osnovnog metala i lema;

– Tehnički ispravan proizvod;

– Estetski korektan oblik i izgled;

– Ekološki bezbedan proizvod.

Sa aspekta kupca, šuplji nakit treba da izgleda što krupnije, a da je u isto vreme što lakši, a samim tim i što jeftiniji.

Tehnološko-metalurška kontrola kvaliteta

Tehnološko – metaluršku kontrolu kvaliteta proizvoda vrši država, shodno Zakonu o kontroli predmeta od dragocenih metala. Da bi jedan proizvod bio ispravan mora da bude proizveden od legure zlata sa tačno 58,5% zlata, a ostatak od 41,5% drugi metali, sa kojima može da se legira zlato, da bi dobilo odgovarajuću boju i čvrstoću. Lim treba da bude ispravno obrađen, da ne bi došlo do kidanja lima, prilikom dubokog izvlačenja ili drugog oblika presovanja.

Drugo, takođe jako važno, radi tehnološke ispravnosti proizvoda šupljeg zlatnog nakita, predstavja kvalitet zlatnog lema. Zlatni lem mora da ima finoću 585/1000, tj. tačno 58,5 zlata, a ostatak legirajućih elemenata. Pri tome, lem mora da ima nižu tačku topljenja, od tačke topljenja osnovnog metala, inače ne bi bio lem.

Boja lema treba da bude identična sa bojom osnovnog metala, u protivnom na mestima lemljenja dolazi do pojave očigledne razlike u boji osnovnog metala i boje lema. U tom slučaju, trebalo bi izvršiti dodatno nanošenje uniformne prevlake, najčešće galvanskim putem, tj. pozlatu što dodatno poskupljuje proizvod.

Posle lemljenja potrebno je izvršiti adekvatnu termičku obradu proizvoda, da bi se dobila sitnozrna struktura, a izbegla struktura livenja, kao i struktura krupnog zrna, nastala prilikom le-mljenja. Ovaj deo obrade je jako važan, i radi uklanjanja zaostalih napona u proizvodu, da ne bi došlo do naknadnog oštećenja proizvoda, npr. do pojave prskotina na proizvodu,usled zaostalih napona i neželjenih strukturnih promena, kao na slikama 1 i 2.

Tehnička kontrola kvaliteta

Tehnička kontrola kvaliteta proizvoda obavlja se u samoj fabrici ili radionici za proizvodnju nakita i obuhvata tehničku i dimenzionu ispravnost samog proizvoda. Ovaj posao obavlja služba za tehničku kontrolu kvaliteta.

Kao i svaki mašinski elemenat koji se proizvodi od metala, tako i proizvod od plemenitih metala i legura treba da ima tehnički crtež, kao i ostalu prateću tehničku dokumentaciju, na osnovu koje će se kontrolisati mere u toku procesa proizvodnje. Najvažnije je da se održe spoljašnje mere, čime bi bio zadovoljen uslov oblika i veličine proizvoda, tj. zadovoljen zahtev dizajnera. Kontrola predviđenih sklopova je veoma važna, obzirom da za sklopove postoje dva uslova:

a) Pokretljivost sklopova, u zlatarstvu je veoma važna, jer je potrebno da nakit stoji pravilno, tj. da ,,nakit pada” i da ne dolazi do uvrtanja prilikom nošenja nakita;

b) Spojevi ne smeju da se vide, ukoliko dizajner nije drugačije zamislio, a Zakon ne dozvoljava da dođe do mogućnosti razdvajanja veze, da ne bi došlo do zloupotrebe žigosanih proizvoda.

Sve ovakve greške mogu se izbeći ukoliko proizvod bude mašinski – tehnički ispravno izrađen. Potrebna oprema za ovu vrstu merenja dimenzione tačnosti je standardna kao: kljunasto merilo, mikrometarski zavrtanj, precizne vage, čepovi za otvore (,,ide – ne ide”), itd.

Od svih navedenih zahteva samo je sastav legure (ovde je to kvalitet 585/1000) definisan standardom. Ostali zahtevi su manje – više stvar ,,imidža” pojedinog proizvođača.

Estetski korektan proizvod

Izgled proizvoda, mora u potpunosti da zadovolji izgledom onome što je umetnik – dizajner nakita, zamislio i nacrtao. Dizajner treba, u saradnji sa tehnolozima i metalurzima, da predvidi proizvodnju nakita koji će da ima sledeće osobine:

a) Da postoji tehničko – tehnološka mogućnost proizvodnje takvog proizvoda;

b) Da prati razvoj dizajna nakita, i da oblik i dizajn uskladi ciljnoj grupi potrošača nakita;

c) Da u saradnji sa tehničkim osobljem predvidi obradu proizvoda na savremenoj opremi da bi firma bila konkurentna na tržištu;

d) Da površinska obrada bude besprekorna, visoki sjaj, ili drugi oblik obrade;

e) Da poznaje mogućnosti primene legure 585/1000, za proizvodnju nakita.

Ekološki bezbedan proizvod

Da bi se za jedan proizvod nakita, proizveden od legure zlata 585/1000, reklo da je ekološki bezbedan treba da poseduje sledeće osobine:

a) Da ne izaziva trovanje korisnika;

b) Da ne izaziva alergiju korisnika.

Da bi se ovo izbeglo najvažnije je da komadi, tj. nakit, posle proizvodnje budu dobro isprani neutralnim sredstvom, obzirom da se u proizvodnji koristi puno kiseline za čišćenje proizvoda, kao i rastvori kiselina, baza i soli prilikom lemljenja. Korišćenje ultrazvučnog kupatila sa rastvorom neutralnog sredstva za pranje, pokazalo se kao veoma dobar postupak. Pojedini legirajući elementi kod nekih korisnika mogu da izazovu alergije, ali o ovim i ovakvim problemima potrebna je kompleksnija rasprava zajedno sa zdravstvenim radnicima.

Zlato je plemenit metal žute boje i jakog sjaja, mekan, težak (relativna gustoća 19,3). Tačka topljenja zlata je 1064,76°C, jedna je od fiksnih tačaka za baždarenje termometara.

Legure zlata s bakrom i srebrom, nitratna kiselina ne nagriza ako sadrže više od 25% zlata. Zlato je jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori; računa se da ga ima samo oko 2 miliona posto. Pojavljuje se u prirodi , i poznato je ljudima još od davnina. Na primarnom ležištu nalazi se u obliku zrnaca, ljuskica, ploča ili razgrananih žica u kiselom i neutralnom eruptivnom kamenju, uprskano obično u kremenim žilama (gorsko zlato).

Po prirodi,ruda zlata sadrži gotovo uvek i srebra u sebi. Najveće nalazište zlata je na Witwatersrandu u Južnoafričkoj Republici, 1000-3000 m ispod površine Zemlje. Druga značajna nalazišta jesu u Kaliforniji, Koloradu, Aljasci, Kanadi, Australiji i na Uralu. Zlato se iz pieska dobijalo u staro vreme ispiranjem; stariji industrijski postupak je amalgamacija pri kojemu se zlato izdvaja pomoću žive; u novo vrieme zlato se dobiva cijanizacijom. Taj postupak omogućava brz porast proizvodnje zlata u poslednjih 50 godina. Velike količine zlata dobijaju se iz anodnog mulja, otpada pri elektrolitskoj rafinaciji bakra i srebra.

Kroz vekove, zlato se upotrebljavalo kao monetarni standard u većini zemalja. Procenjuje se da je do kraja 1973. u svietu bilo proizvedeno ukupno oko 80 950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 t. Ukupna vriednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine od toga iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (pogotovo u SAD). Tehnička upotreba zlata vrlo je ograničena i ni u kojoj primeni u tehnici zlato nije nenadoknadivo. Upotrebljava se za pravljenje i pozlaćivanje nakita, za bojenje stakla (Cassiusov zlatni purpur), i u zubarstvu.

Sve više zlata troši se danas u elektronskoj industriji i za programe istraživanja svemira. Zbog toga što je čisto zlato mekano, ono se za praktičnu upotrebu legira sa srebrom ili bakrom. Sadržaj zlata u tim legurama (finoća) navodi se u karatima, 18-karatno zlato ima finoću 750/1000 ili 75% ).

U svojim spojevima zlato je jednovalentno i trovalentno. Najvažniji spoj zlata jestw zlato (III)-hlorid, AuCl3, crvene iglice koje nastaju kad klor iznad 200°C deluje na zlato u listićima. Otapa se u vodi dajući smeđecrvenu tečnost koja sadrži kompleksnu triklor-okso-zlatnu kiselinu H2[AuCl3O]; ako se tome doda hloridna kiselina, dobija se zlatnohlorovodična kiselina (tetrahlorzlatna kiselina), koja se može dobiti i otapanjem zlata i uparivanjem s hloridnom kiselinom

Kristalne igle sastava H[AuCl4] x 4H2O, žute boje poput limuna, koje se na vlažnom vazduhu raskvasuju, u vodi i alkoholu lako otapaju, a na koži izazivaju plikove; upotrebljavaju se u medicini, fotografiji i u galvanotehnici (za pozlaćivanje). Natrijumska so te kiseline, kotisti se u trgovinu pod imenom “zlatna so”.

Alkice koje nosi Rijana su vrlo praktične, pogodne su za svaku priliku i u Srbiji  vlada manija za ovakvim tipom minđuša. Iako se loše vide na slici, kod nas je moguće slične minđuše kupiti bilo gde, praktično na svakom ćošku, a mi Vam preporučujemo da ako već uzimate minđuše da ne kupujete bižuteriju zbog moguće infekcije.

Ako imate minđuše koje nisu zlatne ili srebrne, nemote ih nositi često kako ne bi narušili Vaše zdravlje.

Glumica koju su Britanci nedavno proglasili najseksipilnijom TV zvezdom svih vremena nedavno se verila sa poznatim košarkaškim NBA allstarom Tony Parkerom.

Eva je dobila verenički prsten od 5 karata, a na dan venčanja zbirku je dopunila sa 18.-karatnim prstenom od belog zlata sa tri reda dijamanata. Koliko će brak potrajati ne zna se , ali jedno je sigurno “dijamanti su večni” :)..

Prsten koji je dobila Jessica Alba nagovestio je venčanje, a kao epilog četvoromesečna ćerka je ušla u njihove živote.
Mediji su, kao i svuda, i ovde gurali nos tvrdeći da se Jessica verila tek kada je neplanirano ostala u drugom stanju, glumica tvrdi da su takve priče “obična izmišljotina”.  Ona kaže da bi se verila sa Cashom i da nije zatrudnela, kao i da su planirali dete.

”Te priče su veoma ružne. Beba nam se nije “slučajno” dogodila”, rekla je Jessica. “Već duže vreme ne uzimam kotnracepciju. I Cash i ja smo želeli dete”.

Devojčice sa zlatnim minđušicama na ušima, koje izgledaju „kao velike“ možemo da vidimo na svakom koraku.Da li je to moda, tradicija ili nešto treće?Da li ste nekada razmišljali zašto neki roditelji probuše uši svojim devojčicama odmah po rođenju? Samo mali broj mama i tata čije ćerke nose minđuše, čine to iz religioznih razloga ili zbog tradicije.

Tako u Indiji ili Turskoj bušenje ušiju kod beba ili devojčica u prvim godinama života predstavlja sakrament, ritual inicijacije i uvođenja u novi život. Slični obredi postojali su, na primer, i kod naroda koji su pre nekoliko vekova boravili na teritoriji Rusije. U nekim nomadskim narodima babice buše uši novorođenčetu i na taj način ga štite od zlih duhova. Običaji starih naroda potvrđuju da je ušna resica povezana sa radom mozga i upravo stoga mnoga plemena dan-danas veštačkim putem izdužuju resicu, a nošenje minđuša upravo na tom mestu u velikoj meri bio je odraz eventualne stimulacije moždane aktivnosti.

Preuzeto sa: Vesti.rs

U jednoj od epizoda kultne serije Sex&Grad, Carrie , ciju ulogu tumaci glumica Sarah Jessica Parker , dobila je od svo decka na poklon prsten.  Izgled ovo prstena  mozete videti na slici, a devojke i dalje mogu da pozavide ovoj glumici na svakom komadu markirane odece koju je nosila kroz seriju:)

Interesuje Vas kako izgleda prsten iz filma Sex&grad koji je nosila Samanta?
Sam dizajn i velicina ovog prstena je resen izradom koja zahteva da se prsten nosi na dva prsta ruke.Vrednost prstena je $50,000 a njegov izgled mozete videti na slici.