U daljem tekstu nalaze se pitanja o zlatnom i srebrnom nakitu koja se najcesce postavljaju. Pre nego sto postavite pitanje, proverite da li se odgovor vec ne nalazi ovde. Na ispod navedena pitanja necemo ponovo odgovarati.

Posedujem nakit na njemu su odredjene oznake, kako mogu da proverim da li je zlato?
Da li je neki nakit zlatan ili ne, to moze utvrditi samo strucno lice, odnosno zlatar. Oznake finoce na nakitu
ne garantuju da je on zlatan ili srebrn, ili da je nakit bas te finoce koja je utisnuta na zigu.

Kolika je cena otkupa zlata?
Cenu otkupa zlata po finoci mozete da izracunate preko Digitrona, tako sto izaberete finocu zlata i ispod
unesete broj grama. Cena ce vam se prikazati za unesen broj grama i izabranu finocu

Interesuje me da li u Srbiji mogu da se kupe zlatne poluge?
Nemamo ovu informaciju

Možete li mi reći da li otkupljujete zlato kao nakit ili kao lomljeno zlato i da li se i otkupna cena razlikuje?
Svo zlato koje se otkupi se topi, tako da se pri otkupu svo zlato smatra lomom. Gram zlata u zameni je malo veci nego pri otkupu.

Nakit koji zelim da prodam ima cirkone na sebi.  Da li oni imaju neku vrednost?
Pri otkupu cirkoni se vade iz nakita i racuna samo se tezina zlata. Cirkoni nemaju vresdnost jer se ne mogu ponovo upotrebiti

Verenicki prsten je uvek bio sinonim vernosti i ima veoma dugu tradiciju. Prva shvatanja o poklanjanju verenickog prstenja sa dijamantima kao jedinstvenog simbola ljubavi i vecnosti potice jos iz 15-tog veka. Tradiciju darivanja verenickog prstenja zapoceo je jos davne 1477 godine nadvojvoda Maxmilian Austrijski kada je dijamantski prsten poklonio Mariji Burgendlanskoj svojoj buducoj supruzi.

Verenicki prsten predstavlja veridbeni dar koji buduci supruznik dariva svojoj buducoj supruzi kao znak ljubavi i buduceg dugog i zajednickog zivota. Stari Egipcani su smatrali da prsten ima simbol vezivanja i neraskidivosti braka i darivali sim u ga kao znak vernosti i ljubavi.Takodjer zapadna kultura je verenicko prstenje posmatrala istiim ocima uz neke male izmene da se verenicki prsten nosi na levoj ruci, a posle vencanja se prebacije na desnu ruku.

Sjedinjene Americke Drzave i Kanada imaju praksu da verenicko prstenje tredicionalno nose samo zene i obicno se kombinuje sa dijamantima. Verenicki (vencani) prsten u ovoj kulturi se obicno nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji nosi na desnoj ruci. Hriscani u ranom hriscanstvu prstenje takodjer uvode kao simbol braka. Darivanje verenickog i vencanog prstenja javlja se odvojeno pocetkom 19-tog veka.Udate Rimljanke su nosile verenicki prsten na srednjem prstu, jer se verovalo da od tog prste polazi jedan nerv (amoris) ili vena ljubavi, i ide pravo do srca i prima emociju onoga ko ga daje prema onome ko ga nosi.

Misticna snaga verenickog prstenja bljesnula je svim svojim sjajem uvodjenjem dijamanata u verenicko prstenje. Dijamant je trebao da osigura direktni put ka spoju ljubavi i vecnosti. Jer postoji ona stara mudra izreka sve je prolazno samo su dijamanti vecni.Dijamant je prvi u Evropu doneo Aleksandar Veliki . Stari Grci su verovali da su dijamati suze Bogova.

Kao i svaki drugi komad nakita verenicki prsten moze da se znatno razlikuje u zavisnosti od materijala odnosno finoce nakita koji moze da bude 18-karatni (750), 14-karatni (585), i 8-karatni (333), koji se retko koristi. Nakit se takodjer razlikuje po dizajnu , kamenju ili nekom drugom specificnom zahtevu. Cena verenickog prstenja sa dragim kamenom zavisi od vrste kamena, karata, tezine, boje, bistrine i brusenja.

Danasnje veoma tesko tranzitno vreme ucinilo je da su dijamanti preskupi pa se oni zamenjuju sintetickim kamenjem cirkonijumom koji u poslednje vreme postaje veoma popularan i osvaja mnoga trzista, a veoma verno preskikava dijamant.

Svako od nas ima svoju zvezdu vodilju kroz zivot; hrabro krocite napred i pronadjite svoj dijamant. Mi Vam zelimo srecu zdravlje dug plodan i ispunjen zajednicki zivot.

Oznake zlata zavisno od finoce su:

• zlato 8 karata (8k) – oznaka 333
• zlato 10 karata (10k) – oznaka 375
• zlato 15 karata (14k) – oznaka 585
• zlato 18 karata(18k) – oznaka 750
• zlato 22 karata (22k) – oznaka 900

Takođe, oznaka za srebro je 925, a oznaka platine je 950.
Od 22 k zlata se u prodaji najčešće pojavljuju dukati.

dukat Bogorodica finoća 900 (22k)

Burme od belog zlata su dobar izbor za parove koji ne vole žuto zlato, ali sama činjenica da su burme od srebra odavno ispale iz upotrebe mnoge navodi na razmišljanje o kupovini burmi od belog zlata.

Ranije na blogu je bilo reči o ceni belog zlata, koja je ista kao i cena žutog zlata. Ukoliko želite burme od belog zlata, preporučujemo Vam da pogledate sve naše modele na sajtu, jer svaki model može da se uradi u belom zlatu.

Takođe, ukoliko Vas interesuje cena, jednostavnim popunjavanjem upitnika na e-mail dobijate okvirnu cenu burmi.
Mi smo tu zbog Vas i naši kupci uvek na poklon dobijaju graviranje imena i datuma venčanja na unutrašnjoj strani burme.

Moda je uzela maha u svim sferama života. Mnogi nose nakit Bvlgari a da pri tome nisu ni svesni da ova prestižna marka vodi poreklo iz Grčke, ako se tako može reći s obzirom da je njen osnivač Sotirios Voulgaris (Sotirio Bulgari – ita) rođeni Grk koga je put naveo u Italiju, gde je kompanija Bulgari (Bvlgari) osnovana.

Nakit Bvlgari je svoje prvo internacionalno krštenje imao u Njujorku, Parizu, Ženevi i Montekarlu 70ih godina prošlog veka. Uspeh ove marke govori i činjenica o osnivanju velikog broja kompleksa hotela pod nazivom Buvlgari Hotels & Resort. Cena Bvlgari nakita u svetu se svuda razlikuje i podleže istim principima kao i druge robe, a cenama kumuju poreske stope različite od zemlje do zemlje.

Najveca i najpoznatija svetska berza je svakako Londonska berza LBMA London Bullion Market Association.Na toj berzi cene se formiraju 2 puta dnevnou 10,30 h i 15 h po lokalnom vremenu u Londonu.
Cena se formira za finu uncu (31.1 gr) i danas iznosi 35,16 eura.Takodjer je vrlo interesantan podatak da je do 1971 godine vazio zlatni standard odnosno dolar je imao pokrice u zlatu.
Sto se tice likvidnosti svakako su najlikvidniji zlatnici jer su najvece finoce 900 pa to mozete pogledati na sajtu Zlatara Gligoric.
Zlato je u 2016 godini bila najisplativija investicija. Od januara prosle godine je porasla za oko 14% i verovatno bi mogla da bude najuspesnija godina.
Sto se tice investiranja zlata na finansijskim trzistima u 2017 godini pokazalo se da je na vecini trzista donela veoma visoke prinose. Cene akcija su znacajno
porasle , sto mozemo videti po kratanju vrednosti najvaznijih svetskih indeksa u toku 2017. Malo je mozda zacudjujuci rast za oko 13% , jer zlato sluzi kao zastita
u nesigurnim vremenima poput ekonomskih recesija , politickih kriza i naravno kao zastita od infalcije. Neka istrazivanja pokazuju da bas onda kada dolazi do pada na
berzama zlato poprima ekvivalent sigurnosti ili sigurnog utocista. Svetska ekonomija je vec dugi niz godina “u zvanicnoj krizi” , i u takvim situacijama je mnogo
sigurniji kapital drzati u zlatu nego u bankama. Vecina svetskih analticara tvrdi da rast cena zlata nije puka slucajnost . Svi oni koji investiraju u zlato
verovatno su smatrali da je to najbolja zastita i najbolji preferans za siguronst i da se verovatno na vreme zele pripremiti za neka buduca vremena.

Svetski analiticari analizom trzista u ovih par godina su zakljucili da povecan interes za kupovinu zlata mogu imati dva scenarija:
– Prvi je eventualni pad cena akcija. Od 2009. godine do sada akcije na razvijenim tržištima su u proseku porasle gotovo 300 odsto, što je jedan od najvecih
trendova rasta u istoriji. Po mnogima su akcije sad precenjene. Ako akcije pocnu padati,za ocekivati je da ce cena zlata poceti rasti, stoga je moguce da
su se oprezni investitori vec poceli pripremati na taj scenario.

– Drugi moguci razlog kupovanja zlata je ocekivanje visoke inflacije. Posljednjih desetak godina je verovatno period najniže stope inflacije u posljednjih stotinak
godina, a nakon perioda niske inflacije po pravilu sledi period visoke inflacije. Inflacija je zapravo gubitak kupovne moci valute, a zlato se kroz istoriju
pokazalo kao dobar nacin cuvanja vrednosti.
Stice se utisak da strah od previsoke inflacije u buducnosti ponovo ce probuditi ineteresovanja za zlatom i moglo bi doci do znacajnijeg porasta cene ovog plemenitog metala.

U poslednje vreme sve se vise kupuje zlato ali je ovaj put razlog cena zlata koja je u nevidjenom porastu. Zlato postaje garant sigurnosti jer cena grama zlata nikako nece opasti u skorije vreme. Prema podacima Evropske centralne banke i MMF centralne banke evropskih zemalja su od pocetka 2011. godine povecale rezerve u zlatu za 25.000 unci, odnosno 0,8 tona. Dvadeset godina se gram cistog zlata prodavao na svetskim berzama po stabilnoj ceni od 10 evra sve do 2005. g (cena grama u zlata u Srbiji je bila ista), kada se investitori “izostrenog njuha” predosecajuci krizu okrecu zlatnim polugama.

Od tada do danas cena zlata je porasla vise od cetiri puta, a zlatna groznica 21 veka zahvatila je vecinu kako pojedinaca tako i kompanija i drzava koje mahnito kupuju zlato jacajuci rezerve.

Da ubacimo malo statistike, 2008. godine cena jedne fine unce (31.1 g) je bila 700 dolara, 2005 godine bila je oko 420 dolara, 2001 godine bila je oko 260 dolara. Danasnja cena fine unce je 1564 dolara za jednu finu uncu. Investitor koji je pre godinu dana ulozio u zlato 1.000 dolara sada je u plusu oko 26%, dok je na duzi rok od 5 godina dobit daleko veca 171,2 . Ove cifre mnogo govore same za sebe. Strucnjaci procenjuju da i kupovina zlata od strane svetskih centralnih banaka ove godine mogla biti najveca od prestanka funkcionisanja Bretton woods-a valutnog sistema koji je kurs dolara cvrsto vezao za zlato.

To bi znacilo da se svet polako vraca u vreme kada je zlato imalo funkciju novca. Gradjani Srbije na zalost ne mogu da ulazu svoj novac u zlatne poluge, jer u svetu prodaju poluga vrse banke. Na zalost kod nas drzava jos uvek nije regulisala zakone iz ove oblasti.

U ovom momentu, fajn (cisto zlato) je doziveo najveci skok cene u istoriji.

Cena zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), trenutno cena se kreće između 3500-5500 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare, jer položaj prodavnice diže cenu zlata za značajan procenat, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova kao što je Beograd. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu.

Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, zbog čega je razlika u ceni neizbežna.

Zbog svega prethodno navedenog, znatno je povecan otkup zlata u Srbiji (i u svetu),  jer je cena otkupa znatno veca nego pre nekoliko godina jel prati trend rasta cene fine unce zlata.

Vrsimo otkup zubnog zlata, lomljenog zlata, dukata, i ostalog zlatnog nakita sledecih finoca:

• otkup zlata 8 karata (8k)
• otkup zlata 10 karata (10k)
• otkup zlata 15 karata (14k)
• otkup zlata 18 karata(18k)
• otkup zlata 22 karata (22k)

Zlatni nakit je u svom najranijem periodu korišćen za označavanj statusa u društvu. U drevnom Rimu, samo su određeni ljudi mogli da nose zlatno prstenje. Kasnije zakonom je donešena odluka koji tip zlatnog nakita mogu da nose određeni članovi društva. Različite kulture imale su svoje poglede na nošenje zlatnog nakita i nakita uopšte; tako su na primer na zapadu, u 19. i krajem 19. veka, muškarci koji su nosili zlatne minđuše smatrali “feminiziranim”. U skorije vreme, pirsing je široko prihvaćen od strane mlađe populacije dok ostatak društva na to gleda kao na fazu adolescencije. Hip hop kultura je popularizovala nošenje zlatnog nakita, u jednom vidu marketinga, koji je slučajno kroz video spotove još više utemeljila nošenje zlatnog nakita, koji sada predstavlja statusni simbol.

Zlatarska industrija ranog 20. veka lansirala je kampanje kako bi se popularizovalo nošenje burmi od strane muškaraca, kao i vereničkog prstenja za muškarce, tvrdeći da ova praksa vuče korene od doba vitezova. Do sredine 1940. broj venčanja sa duplim burmama u Americi porastao je na 85% od 1920. godine kada ih je bilo samo 15%. Religija je takođe odigrala svoju ulogu: Islamska religija, na primer ne odobrava nošenje zlatnog nakita od strane muškaraca.

Stari Egipat

Prvi znaci ustaljene proizvodnje zlatnog nakita potiču iz drevnog Egipta, oko 1,000-3,000 godina pre nove ere. Egipćani su više korisitili zlato za izradu nakita od drugih  metala zbog svoje retkosti, luksuznosti i lakoće oblikovanja. U Egiptu pre vremena dinastija, zlato se posmatralo kao simbol moći u društvu. Pored toga što su ga imućni nosili za vreme života, grobnice su obilovale zlatom koje su imućni sa sobom poneli u grob.

Kada engleski fudbaler Mančester Junajteda (eng. Manchester United ) Rio Ferdinand oženi svoju verenicu  Rebeku Elison, u avgustu kada je zakazano venčanje, burme će doneti sova po imenu Oli. Kako je planirano, Oli će sleteti na kumovu ruku koji će nosoti dresersku rukavicu i na komandu predati burme.  Ptica je već učestvovala na šest drugih ceremonija venčanja, tako da bi sve trebalo da prođe u najboljem redu. Rio Ferdinand koji zarađuje oko 100,000 evra mesečno, več ima dva sina sa Rebekom sa kojom se zabavlja više od 7 godina.

Da li će posle sove koja nosi burme stići i roda , pokazaće vreme.

Cene zlata i srebra su porasle, ali analitičari ipak nisu sigurni da to znači da je došao kraj trendu pada cena, koji je obleležio protekli period. Na Njujorškoj robnoj berzi je juče cena zlata za terminsku isporuku u decembru porasla za 9,80 dolara na 592,80 dolara za finu uncu [31,1 gram], dok je cena srebra za terminsku isporuku u decembru porasla za 41,5 centi na 11,29 dolara za uncu [28,34 grama], prenela je agencija AP.

Da bi ste bili u toku sa cenom zlata pogledajte ovu stranicu

Cena sreba u Srbiji se krece oko 250 dinara

Nošenje burmi je običaj koji se proširio iz Evrope na ostatak sveta. U nekim delovima sveta, burma se nosi na desnoj ruci, za razliku od većine sveta koji upražnjava nošenje burme na levoj ruci. Burma simbolizuje brak i obe strane je nose kao simbol sklapanja bračnog saveza i stupanja u zajednički život.

Predbračni običaji

Prema nekim običajima, burma predstavlja poslednji poklon koji se daje,sa burmom se može predati i verenički prsten, pre  stupanja u brčnu zajednicu.

Evropska tradicija nalaže graviranje imena i datuma venčanja na unutrašnjoj strani burme, ovaj običaj je ostao popularan do današnjih dana.

Stari običaji hrišćana i pravoslavaca koji se obavlja za vreme venčanja je razmena burmi,tradicionalna ceremonija koja se obavlja tako što sveštenik stavlja na prst mlade burmu od srebra, a na prst mladoženje burmu od zlata, posle čega ih blagoslovi Svetom vodom.  Danas, burme su uglavnom od istog materijala, uglavnom zlatne, mada neretko se dešava da mladenci uzmu potpuno različit model burmi, nekada i od dve ili tri vrste zlata, od platine ili srebra.

U nekim evropskim zemljama, venčana burma i verenički prsten su isto, i burma dobija svoje pravo značenje kada prestaje da bude venčani prsten nakon graviranja i stavljanja na drugu ruku.
Kada se burma razlikuje od vereničkog prstena, postavlja se pitanje da li verenički prsten nositi tokom ceremonije venčanja?

Burme, znak vernosti

U tom slučaju, mlada na venčanju nosi verenički prsten, a burmu stavlja preko njega ukoliko se prsten nalazi na levoj ruci na mestu za burmu. Posle venčanja mlada može da stavi prsten sa leve ruke na desnu, kako bi se sprečilo da se prsten ogrebe od didra sa burmom. U suprotnom, verenički prsten se može nositi za vreme venčanja na desnoj ruci. Postoji još jedan način, a to je da se verenički prsten pre venčanja preda deveruši, koja ga nakon venčanja vraća, i zatim ga mlada stavlja na ruku.

Tradicija nošenja burme na levoj ili desnoj ruci

Nošenje burme na levoj ruci potiče od mišljenja da do četvrtog prsta leve ruke ide vena ljubavi (“vena amoris”), odnosno vena koja je prema tradiconalnom verovanju povezana direktno sa srcem.